Аутор фотографије, REUTERS/Uroš Arsić
Текст је ажуриран подацима после поновљеног гласања на 53 бирачка места 1. новембра.
Студентска листа однела је велику победу на превременим парламентарним изборима у Србији, освојивши више од половине гласова изашлих, што значи да је после 14 година завршена неприкосновена владавина Александра Вучића и Српске напредне странке (СНС).
Листа настала из масовних студентских протеста изазваних новосадском трагедијом пре две године освојила је 53,01 одсто гласова (2.354.417), подаци су главног изборног органа са свих бирачких места.
Коалиција око до сада владајуће странке „Уједињена Србија" освојила је 38,98 одсто гласова (1.731.323), према подацима Републичке изборне комисије (РИК).
Студентска листа добила је око 600.000 гласова више од Вучићеве коалиције.
Од укупно 250 посланичких места у Скупштини Србије, Студентска листа имаће апсолутну већину, односно 140 мандата, а коалиција око СНС 103, према подацима посматрачке организације Црте.
После поновљеног гласања на 53 бирачких места широм земље 1. новембра, једина измена у односу на пре недељу дана је да ће у скупштину ући и листа коју је предводио Усаме Зукорлић.
Зукорлићева странка, која је била партнер СНС-у (Зукорлић је био министар без портфеља), имаће један мандат, што значи да ће све три листе из Санџака бити у новом сазиву Скупштине Србије, према подацима посматрачке организације Црте.
End of Најчитаније
Рокови за конституисање Скупштине Србије
РИК сада има рок од 96 сати да прогласи коначне резултате избора, а потом почињу да теку рокови за конституисање новог сазива Скупштине Србије.
На основу извештаја РИК-а о спроведеним изборима, мандати посланика се потврђују на првој седници скупштине.
Седницу сазива председник скупштине из претходног сазива - у овом случају Ана Брнабић - а седница мора да буде одржа најкасније 30 дана од дана проглашења резултата избора.
Потврђивањем мандата најмање две трећине посланика конституисан је нов сазив скупштине, чиме престаје мандат претходног сазива парламента.
Рок за формирање нове Владе Србије је 90 дана од формирања скупштине.
Како је Зукорлићева странка ушла у скупштину?
Аутор фотографије, BBC/Irfan Ličina
Црта је објавила да су њени посматрачи на поновљеном гласању 1. новембра забележили неке неправилности, попут куповине гласова у корист Зукорлићеве странке на бирачком месту у Алексинцу, града у југоисточној Србији, у чијем ширем подручју живи око 43.000 људи.
Према попису из 2022. године, у Алексинцу у огромној већини живе Срби, а само осам људи су се изјаснили као Бошњаци.
Зукорлићева странка је у Алексинцу укупно добила 71 глас, листа 'Расим Љајић - Људски' 22 гласа, а листа Санџачка демократска акција (СДА) Сулејмања Угљанина само један глас, подаци су Републичке изборне комисије од 2. новембра.
На бирачком месту број 74 у Алексинцу, на којем је поновљено гласање, Зукорлићева странка 25. октобра није добила ниједан глас, показује записник.
Ни СДА Санџака није добила ниједан глас, док је само један гласач заокружио листу Расим Љајић - Људски.
На поновљеном гласању 1. новембра, Зукорлићева странка је на том бирачком месту добила 53 гласа, а остале две листе Бошњака ниједан.
Осим Зукорлићеве странке, на поновљеним изборима, гласове су добили још само листа око СНС-а (109), Студентска листа (61) и Социјалистичка партија Србије један глас, показује записник са бирачког места у Алексинцу.
Алексинац је удаљен 220 километара од Новог Пазара, града у којем је седиште Зукорлићеве странке, а није познато да је Зукорлић било када у предизборној кампањи посетио Алексинац.
На сајту странке 29. октобра је објављен позив бирачима да 1. новембра гласају на поновљеним изборима на бирачком месту 81, у насељу Украс, да гласају за ССП.
На поновљеном гласању на бирачком месту број 81 у Новом Пазару, највише гласова освојила је листа Расим Љајић - Људски - 214, СДА Санџака четири мање, док је Зукорлићева Странка правде и помирења (СПП) добила 176 гласова.
На још неким местима, попут Лознице и Пирота, Зукорлићева странка је на поновљеним изборима добила гласове (26 и 17), иако 25. октобра није имала ниједан.
Шта су рекли из Зукорлићеве странке за ББЦ на српском о овим случајевима прочитајте у посебном тексту - ОВДЕ.
Ко је још ушао у нови сазив Скупштине Србије?
Обележје превремених парламентарних избора у Србији била је и велика излазност - скоро 70 одсто, што је рекордно у последњих 20 година.
Право гласа имало је око 6,4 милиона људи, а изашло је 4.444.310.
Трећина гласача, односно 31 одсто није гласало.
Било је тек 1,27 одсто неважећих гласова.
Од 18 учесника избора, осим Студентске листе и коалиције око СНС-а, у парламент је ушло још пет мањинских листа.
То су:
Извор: РИК и Црта
Подсетите се резултата парламентарних избора у Србији 2023. године - ОВДЕ.
Колико су гласова освојиле остале странке?
Социјалистичка партија Србије (СПС), која је од 1990-их, уз краће прекиде, стално била у власти, први пут неће бити у парламенту, освојивши тек 94.776 гласова, односно 2,13 одсто.
То је најлошији резултат странке од њеног оснивања.
У скупштини неће бити досадашње опозиционе парламентарне странке - Нове Демократске странке Србије (ДСС), чији је лидер Милош Јовановић понудио оставку после неуспеха.
Коалиција коју је предводио Јовановића освојила 39.503 гласа, односно 0,89 одсто, што је нула мандата.
У нови сазив републичке скупштине неће ући ни опозициона коалиција „Европска Србија" која је у кампањи заговарала јасан пут земље у Европску унију и увођење санкција Русији, према проценама изборних резултата посматрачке организације ЦРТА-е.
Коалицију, коју су чиниле до сада парламентарне Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, странка Србија центар (СРЦЕ) Здравка Поноша, бившег војног команданта Србије, и покрет Солидарност Горана Јешића, освојила је 12.570 гласова, односно 0,28 одсто.
Остале странке/листе:
Како је Вучић признао пораз?
Цела Србија је застала 25. октобра око 21.30 сат када се Александар Вучић појавио за говорницом у изборном штабу СНС-а у Новом Београду.
„Немамо још комплетне резултате, али јасно је да смо изгубили ове изборе“, рекао је Вучиц́, честитајући противницима на победи.
Минут, два касније, у градовима и местима широм Србије настало је велико славље присталица Студентске листе.
Победницима избора честитали су Вашингтон, Москва, Кијев и Брисел.
Студентски покрет је формиран пре мање од две године као одговор на трагедијуна железничкој станици за коју се криви корупција и немар.
Од 2012, откако је Српска напредна странка дошла на власт, Вучиц́ је био председник владе и председник државе у два мандата и сада је преводио листу напредњака са циљем да се врати на премијерско место после осам година.
Расписао је ванредне изборе после скоро две године протеста изазваних урушавањем надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а још једна жена тешко повређена.
Посебан текст о погинулима на Железничкој станици у Новом Саду прочитајте ОВДЕ.
До краја године, Србију очекују и председнички избори.
Вучић је 27. септембра поднео оставку на место председника, чиме је себи скратио мандат.
Према закону и роковима, председнички избори најкасније треба да буду одржани 27. децембра.
Графике: Теодора Ћурчић
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Сазнајте више
Видео плејлиста
Крај Видео плејлиста
